Šta se crni u gori zelenoj? Dal’ su vuci, Dal’ su jezovuci?
Nit’ su vuci, nit’ su jezovuci,
Već obrva Srđe Crnogorca.
U julu 21. dana, skupile se nindže sa svih strana.
Ujutro su rano uranili i na Frušku goru dojahali,
te kočije ispred parkirali, al’ do jutra svi su popadali.
Na Zmajevcu ručka nema, dal’ taj kuvar išta sprema?!
Nema ručka, nema ni večere, pa se Toma na kuvara dere.
I tako je već od prvog dana, nama svima bila problem hrana.
Zora sviće! Tuče biće! Nose ninže bokenčiće!
Ustaj! Skači! Udri jače! Dok sa strane mali Dozet plače.
Dok udarac za udarcem seva,
znojnog gija svak u sebi peva:
“Vedro nebo iznad grana, nama treba jaka hrana!”
Al’ kuvari sada kao munje spremaju,
nindže više sa hranom problema nemaju.
Znamo ručak brzo tu je,
kupus nam se osmehuje!
Malo čaja, malo hleba to je ono što nam treba!
KUPUS ĆE NAM VOLJU DATI,
KUPUS ĆE NAS OJAČATI,
SAN NAŠ KUPUS OKREPLJUJE
I UZ KUPUS SVE JE BOLJE,
UZ BRDO NE SME NIKO STATI,
KUPUS ĆE NAM SNAGU DATI!
Al’ jednoga dana k’o grom iz vedra neba,
izvirio paradajz iza korpe hleba!
Čudnovato čudo bilo je to za nas,
neko i zajeca “Gde je kupus danas?!”
Bez kupusa ništa, svak’ to treba znati,
u pobede nove C vitamin prati!
Na prašini, lišću, humusu i blatu,
vežbali smo sa osmehom stav po stav i katu.
I vežbasmo…razne tehnike su bile,
pa čak je i Darko skinuo dve kile!
Šomin kiri, šomin kiri, dok kroz karton Siške viri,
ićimonđi, ihen, bod, pa kroz šumu sitan hod.
Uže tamo! Uže vamo! Svi sad čvore vezat’ znamo.
Stena, bazen, ko će stati!
KUPUS ĆE NAM VOLJU DATI,
KUPUS ĆE NAS OJAČATI,
SAN NAŠ KUPUS OKREPLJUJE
I UZ KUPUS SVE JE BOLJE,
UZ BRDO NE SME NIKO STATI,
KUPUS ĆE NAM SNAGU DATI!
Visoko se žbunje vije, jel’ to Crni ili nije?!
U tom grmu čuči neko, ne vidi se na daleko!
Odeća je sada trava, u patici buba spava,
a umesto kreme neke, na glavi su blatne fleke.
A kada je pao mrak četa Crnoglavaca, jurnu iz svih pravaca,
sakri se u žbunje, osta samo trunje!
U tišini noći……dok sijaju zvezde,
na senkama tamnim lako nindže jezde.
Stražari im budni uvek prete, a fukare lako po glavama lete!
Ali nije majka rodila junaka, koji će da stigne nindžu u sred mraka!
Visoka je kopriva Crnoglavce pokrila
i miriše noć i trava, nama šogun mirno spava, dok nas čuvar hitro mlati,
beg kroz šumu neće stati…
KUPUS ĆE NAM VOLJU DATI,
KUPUS ĆE NAS OJAČATI,
SAN NAŠ KUPUS OKREPLJUJE
I UZ KUPUS SVE JE BOLJE,
UZ BRDO NE SME NIKO STATI,
KUPUS ĆE NAM SNAGU DATI!
Proletilo devet data, svako ima po par rana,
Svima nam je lepo bilo i brzo je proletilo!
