“Ukoliko uvijek budeš stavljao ograničenja na ono što radiš, fizička ili bilo koja druga, ta ograničenja će se proširiti i na tvoj rad i tvoj život. Ne postoje ograničenja. Postoje samo nivoi na kojima ne smiješ ostati, nego moraš nastaviti.”
Author: Natasa Mezej
Kamae spolja i iznutra
Sensei Hatsumi nam govori da Kamae nije samo položaj tela nego i odraz mentalnog stava i unutrašnjeg osećaja. Kao što čovek svesno ili podsvesno iznutra teži da bude bliže svojoj prirodi, tako i telo teži da bude prirodno i opušteno. Zato Kamae ne bi trebao da bude ukočeni položaj tela koji nastojimo po svaku cenu da održimo, nego jedna spontana prirodna forma, koja živi, menja se i prilagođava u skladu sa TRENUTKOM.
Mir….sa njim sedamo u SEIZU pre početka treninga:
„U trenutku kada sklopiš oči disanje staje, više nisi u vrtlogu snova, nego u centru, gde je sve nepomično i misao se zaledi. Više te ne nosi ni očaj ni bes, ni strah. Ne postoji sutra, a prošlost nestaje bez traga. Kao cvet otvaraš latice primajući kap sadašnjosti. Kao sunce primaš vibraciju ispunjenosti, ljubavi, i sijaš, sijaš u sebe sve dublje, sijaš…… tebe nema, nema ni sjaja, ni dubine ni unutra ni spolja, samo ljubav, talas do kraja vasione i nazad, izvana i iznutra kroz sve dimenzije, bezvremeno, neprolazno, kao da se nikada nije dogodilo a opet postoji. Praznina…mir…dubina..ljubav, ljubav, ljubav….“ – Citat sa: Alchemy – umetnost promena
Prirodnost dolazi sa prisutnošću i osećajem iznutra. Kada se umiri Um i spoljašnji događaji prestanu da stvaraju buku u glavi, počinjemo da osećamo sebe, telo se opušta jer se više ne grči i ne bori, težina se spušta iz ramena u kukove, a kukovi postaju lagana osovina koja pokreće ceo mehanizam.
Yoko Aruki kretanje je odraz spontanosti tela i opuštenosti uma, koji na promene odgovara igrom. Pri rotaciji kukova, celo telo treba da se stopi u jednu ravan dok jedna noga ide ispred druge stvarajući spiralno stabilno utvrđenje u donjem delu tela. Taj pokret tela kojim naglo menjamo pravac od nas traži da se oslobodimo potrebe da sve grčevito kontrolišemo i da se prepustimo proizvedenoj inerciji i u njoj nađemo put ka dalje.
Kada se opustimo, a budemo svesni osnove, videćemo da u svakom našem pokretu živi Kamae – kada pustimo da se stvari dešavaju, a budemo svesni trenutka, videćemo da u svakom dahu zaista živimo.
Na početku našega treninga, Kamae je fizička forma, koja treba da se uvežbava, da bi jačala telo i gradila osnovu za dalji rad. Kako se naše shvatanje borilačke veštine menja i kako naša forma evoluira od spoljašnje ka unutrašnjoj, ona se, na kraju, rastapa u čistom osećaju i saznanju da su spolja i iznutra dve strane novčića koji je stvaran samo u našem umu….
Kamp 2016 – Stražilovo
Ko nas čuva ko nas hrani,
dok smo prljavi, neobrijani.
Za nas naša kuvarica tu je,
stomačić nam veselo poskakuje.
Dok se na livadi igramo naginatom,
Jelena se rve sa salatom,
Ona secka voće i smutije pravi,
dok se šunjamo po travi,
Čorbanjac, pice i sve ostalo,
nama je na kampu slatko postalo.
Iz kuhinje nešto grmi i seva,
Da li je to naš kuvar Steva,
Njegov pasulj daleko se čuje,
izlaze nam vetrovi iz bulje!
U svetu postoji jedno carstvo,
S’ kuvarima najbolje drugarstvooooo!
Rođendan 2017 – Toma
Dok planinama voz prolazi,
neko nama iz Kine dolazi.
Naš sensei se sa puta vraća,
Kondicionim vežbama da nas istrese iz gaća.
Mirnog stava i vedra lica,
Tera nas da radimo grčka kolica.
I dok se u plenku krivimo,
ti nas učiš da veštinu živimo.
Tvoj utorak sada predviđen za jogu,
bogme će neko da istegne nogu.
Četvrtak će nam sada izaći na nos,
baš ti i nije dobar štos.
Ti si Tomo nindža pravi,
znamo to kad nam tresneš šuto po glavi.
Volimo tvoje treninge i volećemo ih doveka,
jer imamo dobrog trenera i još boljeg čoveka!
Kamp 2012 – Zmajevac
Šta se crni u gori zelenoj? Dal’ su vuci, Dal’ su jezovuci?
Nit’ su vuci, nit’ su jezovuci,
Već obrva Srđe Crnogorca.
U julu 21. dana, skupile se nindže sa svih strana.
Ujutro su rano uranili i na Frušku goru dojahali,
te kočije ispred parkirali, al’ do jutra svi su popadali.
Na Zmajevcu ručka nema, dal’ taj kuvar išta sprema?!
Nema ručka, nema ni večere, pa se Toma na kuvara dere.
I tako je već od prvog dana, nama svima bila problem hrana.
Zora sviće! Tuče biće! Nose ninže bokenčiće!
Ustaj! Skači! Udri jače! Dok sa strane mali Dozet plače.
Dok udarac za udarcem seva,
znojnog gija svak u sebi peva:
“Vedro nebo iznad grana, nama treba jaka hrana!”
Al’ kuvari sada kao munje spremaju,
nindže više sa hranom problema nemaju.
Znamo ručak brzo tu je,
kupus nam se osmehuje!
Malo čaja, malo hleba to je ono što nam treba!
KUPUS ĆE NAM VOLJU DATI,
KUPUS ĆE NAS OJAČATI,
SAN NAŠ KUPUS OKREPLJUJE
I UZ KUPUS SVE JE BOLJE,
UZ BRDO NE SME NIKO STATI,
KUPUS ĆE NAM SNAGU DATI!
Al’ jednoga dana k’o grom iz vedra neba,
izvirio paradajz iza korpe hleba!
Čudnovato čudo bilo je to za nas,
neko i zajeca “Gde je kupus danas?!”
Bez kupusa ništa, svak’ to treba znati,
u pobede nove C vitamin prati!
Na prašini, lišću, humusu i blatu,
vežbali smo sa osmehom stav po stav i katu.
I vežbasmo…razne tehnike su bile,
pa čak je i Darko skinuo dve kile!
Šomin kiri, šomin kiri, dok kroz karton Siške viri,
ićimonđi, ihen, bod, pa kroz šumu sitan hod.
Uže tamo! Uže vamo! Svi sad čvore vezat’ znamo.
Stena, bazen, ko će stati!
KUPUS ĆE NAM VOLJU DATI,
KUPUS ĆE NAS OJAČATI,
SAN NAŠ KUPUS OKREPLJUJE
I UZ KUPUS SVE JE BOLJE,
UZ BRDO NE SME NIKO STATI,
KUPUS ĆE NAM SNAGU DATI!
Visoko se žbunje vije, jel’ to Crni ili nije?!
U tom grmu čuči neko, ne vidi se na daleko!
Odeća je sada trava, u patici buba spava,
a umesto kreme neke, na glavi su blatne fleke.
A kada je pao mrak četa Crnoglavaca, jurnu iz svih pravaca,
sakri se u žbunje, osta samo trunje!
U tišini noći……dok sijaju zvezde,
na senkama tamnim lako nindže jezde.
Stražari im budni uvek prete, a fukare lako po glavama lete!
Ali nije majka rodila junaka, koji će da stigne nindžu u sred mraka!
Visoka je kopriva Crnoglavce pokrila
i miriše noć i trava, nama šogun mirno spava, dok nas čuvar hitro mlati,
beg kroz šumu neće stati…
KUPUS ĆE NAM VOLJU DATI,
KUPUS ĆE NAS OJAČATI,
SAN NAŠ KUPUS OKREPLJUJE
I UZ KUPUS SVE JE BOLJE,
UZ BRDO NE SME NIKO STATI,
KUPUS ĆE NAM SNAGU DATI!
Proletilo devet data, svako ima po par rana,
Svima nam je lepo bilo i brzo je proletilo!